This post is also available in: English (енглески)

УВОД

Догађаји о којима ће овде бити реч представљају један од најцрњих поглавља Другог светског рата. То је масовно убијање Срба, Јевреја и Рома у сателитској „Независној Држави Хрватској.“ Та „држава“ се заснивала на идеологији расне изузетности сличне оној која је преовлађивала у хитлеровској Немачкој. У њој није било места за икога ко није био Хрват или римокатолик. Такви су били предодређени не за дискриминацију или репресију, него за истребљење.

Средишна тачка тог касапљења био је концентрациони логор Јасеновац, познат такође и као „балкански Аушвиц.“

После трагедије коју је доживео јерменски народ за време Првог светског рата под Отоманском влашћу, током Другог светског рата у Југославији, под окупацијом сила Осовине, прогоњени од стране Хитлерових марљивих ученика – Усташа, сличној врсти бестијалног масовног убијања били су подвргнути Срби, Јевреји и Роми.

У вези са Јерменима, забележено је да је Адолф Хитлер једном приликом ноншалантно упитао: „А да ли се ико још увек сећа шта им се догодило?“ Хрватске Усташе и њихов вођа Анте Павелић засигурно су били охрабрени постављањем тог циничног питања. Предпостављали су, без сумње, да ће и они бити награђени сличном врстом недодирљивости за геноцидне злочине које су се спремали да изврше – и које су са беспримерним одушевљењем вршили – широм територије којом су, под осовинским окриљем, управљали од 1941. до 1945.

Злочини против човечности којима је било обележено кратко али крваво постојање „Независне Државе Хрватске“ морају бити обзнањени, а невине жртве достојно упамћене.

Наш задатак на страницама које следе је да обезбедимо превагу моралној и историјској правди. Зато ће овде ти злочини бити представљени urbi et orbi а њихови извршиоци и идеолози биће стављени на стуб срама пред савешћу цивилизованог света.